Idi na tekst

Kompromat#

← Naslovna · Kriterijum: selektivna primena zakona

Ukratko: Mađar opisuje kompromat kao jedan od mehanizama mafijaške države. Ljudi se drže u pokornosti preko krivičnih predmeta koji su otvoreni, ili su zatvoreni ali mogu ponovo da se otvore. Predmet ne mora da se završi presudom da bi delovao: dovoljno je da onaj ko ga kontroliše može da ga pokrene. U Srbiji se obrazac javlja u tri oblika: predmet miruje dok osoba služi vlasti, predmet nestaje kad protivnik pređe na stranu vlasti, a dosije izlazi u provladinim medijima kad se neko vlasti suprotstavi.

Ograda: ni u jednom slučaju nema dokaza o samoj uceni, na primer poruke, svedoka ili dokumenta. Stranica beleži redosled događaja. Svaki pojedinačni slučaj može imati i drugo objašnjenje, na primer da je prijava odbačena jer je bila neosnovana. Obrazac se vidi u tome što se isti redosled ponavlja.

Predmet miruje dok osoba služi vlasti#

  • Đuro Macut: prijavu protiv lekara Macuta zbog smrti pacijentkinje tužilaštvo je odbacilo 2020. Ustavna žalba od tada čeka odluku Ustavnog suda, koji može da poništi odluku tužilaštva. Macut je u međuvremenu postao premijer. C → Macut
  • Siniša Mali: posle KRIK-ovog otkrića o 24 stana u Bugarskoj tužilaštvo je 2017. zaključilo da nema krivičnog dela, a postupak zbog neprijavljene imovine okončan je uplatom 200.000 dinara u humanitarne svrhe. Pandorini papiri su 2021. pokazali da je Mali vlasnik ofšor firmi koje su kupile stanove. Tužilaštvo je najavilo da će razmotriti „nove relevantne dokaze“, ali nema podatka da je postupak ponovo otvoren. BC Mali poriče da je vlasnik stanova. → Doktorat Siniše Malog
  • Dijana Hrkalović: bivša državna sekretarka MUP-a optužena je za trgovinu uticajem, između ostalog da je naložila zadržavanje veštačenja Belivukovog telefona. Prvostepena presuda iz 2025. je ukinuta, pa se postupak vodi skoro pet godina posle hapšenja. Za to vreme ona, prema Danasu, u provladinim medijima pokazuje „bespogovornu odanost“ predsedniku. BC Hrkalović poriče krivicu. → Belivuk i Miljković

Predmet nestaje kad protivnik pređe na stranu vlasti#

  • Branislav Lečić: tužilaštvo je 2021. odbacilo prijavu za silovanje protiv Lečića, tada opozicionog političara. Prema Nova.rs, to se desilo posle iskaza advokata bliskog SNS-u. Lečić je 2026. na listi SNS-a. CD → Lečić i Štajnfeld
  • Aleksandar Šapić: Šapićev ujak je 2016. kupio ćevabdžinicu ispred Studentskog grada od teško bolesnog vlasnika. Na tom mestu, na zemljištu namenjenom studentskom stanovanju, 2017. je bez dozvole podignut novi objekat. Šapić je tada bio predsednik opštine Novi Beograd. Grad je odbio da ga ozakoni i rušenje je počelo, ali je objekat ostao, samo niži za sprat. BC Kad je Šapić 2018. kao opozicioni kandidat izašao na beogradske izbore, provladini mediji su objavili krivičnu prijavu porodice prodavca, po kojoj je Šapić stvarni kupac. D Prema izvoru Nova.rs u tužilaštvu, Šapić nikada nije saslušan, a prijave zbog kupovine i gradnje odbačene su nekoliko dana pre nego što je u maju 2021. dogovoreno ujedinjenje njegove stranke sa SNS-om. Postupak se nastavio samo protiv investitorke. Šapić je postao potpredsednik SNS-a, a zatim gradonačelnik Beograda. CD Šapić tvrdi da objekat nije nelegalan.
  • Marko Bastać: 2019, dok je bio predsednik opštine Stari grad i funkcioner opozicione SSP, tužilaštvo je pokrenulo predistražni postupak protiv njega jer ga je kum optužio za reket. Ishod nije javno poznat. B Bastać je 2018. overio izjavu da nikada neće sarađivati sa SNS-om, a 2024. su njegovi odbornici izabrali predsednika opštine iz SNS-a. C Bastać optužbe naziva lažnim.

Dosije izlazi kad se neko suprotstavi#

Ocena stručnjaka#

Danas i Radar su 2024. opisali „omertu“: bliski saradnici vlasti koji padnu u nemilost retko završe pred sudom. Provladini mediji ih napadaju, a vlast ih kasnije vraća. Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku to naziva mafijaškom državom u Mađarovom smislu. CD

Izvori#