Idi na tekst

Zdravlje i smrtnost#

← Naslovna · Poređenja

Ukratko: Srbija je po zdravlju stanovništva pri dnu i regiona i Evrope. Od osam zemalja za koje Eurostat ima podatke, Srbija ima najvišu ukupnu standardizovanu stopu smrtnosti (1.554,4 na 100.000, prema 963,4 u EU). Očekivano trajanje života je 76,0 godina, 5,6 godina manje od proseka EU. Srbija ima i najveći udeo pušača u poređenju i drugu najvišu stopu smrtnosti od raka. Od 2008. Srbija u većini zdravstvenih pokazatelja napreduje sporije od regiona, pa je pala za nekoliko mesta.

Očekivano trajanje života pri rođenju A#

Pokazuje koliko bi godina u proseku živelo novorođenče ako bi stope smrtnosti ostale iste. Više je bolje. Srbija je na 11. mestu od 12 zemalja, ispred samo Bugarske (Svetska banka, 2024). Eurostat za istu godinu daje Srbiji 76,2 godine.

godine
  1. Slovenija82,3
  2. Austrija82,0
  3. EU81,6
  4. Nemačka80,8
  5. Albanija79,8
  6. Hrvatska78,9
  7. Bosna i Hercegovina78,0
  8. Crna Gora77,9
  9. Mađarska76,7
  10. Severna Makedonija76,6
  11. Rumunija76,5
  12. Srbija76,0
  13. Bugarska75,8

Ukupna standardizovana stopa smrtnosti A#

Broj umrlih od svih uzroka na 100.000 stanovnika, preračunat na istu starosnu strukturu. Tako se zemlje sa starijim i mlađim stanovništvom mogu porediti. Niže je bolje. Srbija ima najvišu stopu od osam zemalja sa podacima (Eurostat, 2023). Za Crnu Goru, Severnu Makedoniju, Bosnu i Hercegovinu i Albaniju Eurostat nema podatke.

na 100.000
  1. Srbija1.554,4
  2. Bugarska1.455,3
  3. Mađarska1.412,4
  4. Rumunija1.376,1
  5. Hrvatska1.285,3
  6. Nemačka1.041,0
  7. EU963,4
  8. Austrija939,0
  9. Slovenija931,9

Smrtnost odojčadi A#

Broj dece umrle pre prve godine života na 1.000 živorođenih. Niže je bolje. Srbija ima drugu najvišu stopu od devet zemalja sa podacima, posle Rumunije (Eurostat, 2024). Za 2024. nema podataka za Severnu Makedoniju, Bosnu i Hercegovinu i Albaniju. U 2023. Albanija je imala 6,1, a Severna Makedonija 1,9.

na 1.000 živorođenih
  1. Rumunija6,6
  2. Srbija4,6
  3. Bugarska4,5
  4. Mađarska3,8
  5. EU3,5
  6. Nemačka3,3
  7. Hrvatska3,2
  8. Austrija3,1
  9. Slovenija1,7
  10. Crna Gora1,6

Smrtnost od raka B#

Broj umrlih od raka na 100.000 stanovnika, standardizovan po starosti. Niže je bolje. Srbija ima drugu najvišu stopu od 12 zemalja, posle Mađarske, i 29% višu od proseka EU (IARC GLOBOCAN, procena za 2024). Ovo su modelske procene. Zvanični podaci o uzrocima smrti daju sličnu sliku: Srbija 279,8, a EU 233,1 na 100.000 po evropskom standardu (Eurostat, 2023) A.

na 100.000
  1. Mađarska134,5
  2. Srbija128,2
  3. Rumunija128,0
  4. Hrvatska123,4
  5. Crna Gora119,8
  6. Bugarska117,1
  7. Severna Makedonija114,2
  8. Slovenija113,9
  9. Bosna i Hercegovina111,8
  10. EU99,2
  11. Nemačka97,7
  12. Albanija91,7
  13. Austrija85,8

Incidencija raka B#

Broj novih slučajeva raka na 100.000 stanovnika godišnje, standardizovan po starosti. Niže je bolje, ali broj zavisi i od toga koliko se bolest otkriva. Srbija je na sredini, na 6. mestu od 12 zemalja, i ispod proseka EU (IARC GLOBOCAN, procena za 2024). Dakle, u Srbiji se od raka ne razboli neuobičajeno mnogo ljudi, ali ih umire više nego u većini zemalja.

na 100.000
  1. Mađarska332,9
  2. Hrvatska311,8
  3. Slovenija296,8
  4. EU281,0
  5. Crna Gora280,1
  6. Nemačka270,9
  7. Srbija266,5
  8. Rumunija265,6
  9. Austrija237,4
  10. Severna Makedonija231,9
  11. Bugarska219,9
  12. Bosna i Hercegovina214,9
  13. Albanija191,1

Smrtnost od kardiovaskularnih bolesti A#

Broj umrlih od bolesti srca i krvnih sudova na 100.000 stanovnika, standardizovan po starosti. Niže je bolje. Srbija ima drugu najvišu stopu od osam zemalja sa podacima, posle Bugarske. Stopa je 2,6 puta viša od proseka EU (Eurostat, 2023).

na 100.000
  1. Bugarska923,1
  2. Srbija826,8
  3. Rumunija787,1
  4. Mađarska710,2
  5. Hrvatska524,1
  6. Slovenija352,0
  7. Nemačka349,7
  8. Austrija333,4
  9. EU313,0

Smrtnost koja se mogla izbeći A#

Smrti ljudi mlađih od 75 godina koje su se mogle sprečiti prevencijom ili izbeći blagovremenim lečenjem, na 100.000 stanovnika, standardizovano po starosti. Niže je bolje. Srbija je na 4. mestu od osam zemalja, sa stopom 63% višom od proseka EU (Eurostat, 2023). Od toga se 171,5 smrti moglo izbeći dobrim lečenjem, prema 86,8 u EU.

na 100.000
  1. Mađarska472,7
  2. Rumunija463,7
  3. Bugarska405,4
  4. Srbija387,0
  5. Hrvatska351,4
  6. Nemačka240,4
  7. EU237,7
  8. Slovenija234,6
  9. Austrija218,3

Izdvajanja za zdravstvo po stanovniku A#

Ukupna javna i privatna potrošnja na zdravstvo po stanovniku, u međunarodnim dolarima po paritetu kupovne moći. Više znači više novca za lečenje. Srbija je na 9. mestu od 12 zemalja i troši 40% proseka EU (Svetska banka / SZO, 2023).

dolara po stanovniku
  1. Nemačka8.306
  2. Austrija7.884
  3. EU5.806
  4. Slovenija4.949
  5. Hrvatska3.229
  6. Bugarska2.970
  7. Crna Gora2.908
  8. Mađarska2.875
  9. Rumunija2.614
  10. Srbija2.303
  11. Bosna i Hercegovina1.989
  12. Severna Makedonija1.808
  13. Albanija1.465

Plaćanje iz džepa A#

Udeo troškova zdravstva koji građani plaćaju sami, direktno pri lečenju. Niže je bolje. Srbija ima četvrti najveći udeo od 12 zemalja. Građani Srbije sami plaćaju skoro trećinu troškova, a u EU oko sedmine (Svetska banka / SZO, 2023).

% troškova
  1. Albanija48,3
  2. Severna Makedonija39,6
  3. Bugarska35,5
  4. Srbija32,1
  5. Bosna i Hercegovina31,0
  6. Crna Gora26,3
  7. Mađarska23,1
  8. Rumunija23,0
  9. Austrija16,5
  10. EU14,9
  11. Slovenija12,4
  12. Nemačka11,1
  13. Hrvatska9,4

Broj lekara A#

Broj lekara na 100.000 stanovnika. Više je bolje. Srbija je na 8. mestu od 10 zemalja sa podacima, ispred Severne Makedonije i Crne Gore (Svetska banka / SZO, 2022). Za Bosnu i Hercegovinu i Albaniju nema podataka za tu godinu. Prema Eurostatu, Srbija je 2024. imala 334,6 lekara u praksi na 100.000 stanovnika (Eurostat).

na 100.000
  1. Austrija543,2
  2. Nemačka453,4
  3. Bugarska432,8
  4. EU415,1
  5. Hrvatska390,9
  6. Rumunija362,5
  7. Mađarska345,6
  8. Slovenija336,7
  9. Srbija309,9
  10. Severna Makedonija294,4
  11. Crna Gora280,8

Pušenje B#

Udeo odraslih (15 i više godina) koji koriste duvan. Niže je bolje. Srbija ima najveći udeo od 12 zemalja: skoro dve petine odraslih puši (Svetska banka / SZO, procena za 2024). Ovo su modelske procene SZO.

% odraslih
  1. Srbija39,7
  2. Severna Makedonija39,6
  3. Bugarska38,7
  4. Crna Gora37,2
  5. Bosna i Hercegovina37,1
  6. Hrvatska34,4
  7. Mađarska30,8
  8. Rumunija29,7
  9. EU25,8
  10. Austrija23,8
  11. Nemačka22,0
  12. Albanija21,4
  13. Slovenija20,9

Smrtnost u saobraćaju A#

Broj poginulih u saobraćajnim nesrećama na 100.000 stanovnika. Niže je bolje. Srbija deli drugo mesto po visini stope sa Rumunijom, od devet zemalja sa podacima. Stopa je 1,8 puta viša od proseka EU (Eurostat, 2024). Za Severnu Makedoniju, Bosnu i Hercegovinu i Albaniju nema podataka.

na 100.000
  1. Crna Gora12,0
  2. Srbija7,8
  3. Rumunija7,8
  4. Bugarska7,4
  5. Hrvatska6,2
  6. Mađarska5,2
  7. EU4,4
  8. Austrija3,8
  9. Nemačka3,3
  10. Slovenija3,2

Kretanje od 2008. AB#

Tabela prikazuje mesto Srbije među deset zemalja regiona, bez Austrije i Nemačke. Mesto 1 je najbolje, a uz mesto stoji broj zemalja koje imaju podatak. Ako zemlja nema podatak za neku godinu, uzeta je vrednost iz jedne ili dve godine ranije. Poslednja kolona prikazuje vrednost za Srbiju u prvoj i poslednjoj godini.

Pokazatelj 2008 2012 2019 Poslednja godina Srbija
Očekivano trajanje života (godine) 7/10 8/10 8/10 9/10 (2024) 73,9 → 76,0
Smrtnost odojčadi (na 1.000) 4/10 6/10 5/9 7/9 (2024) 6,7 → 4,6
Standardizovana stopa smrtnosti — 6/6 ⅚ (2017) 6/6 (2023) 1.751 → 1.554
Izdvajanja za zdravstvo (PPP $) 4/9 4/10 7/10 7/10 (2023) 1.195 → 2.303
Plaćanje iz džepa (%) 6/9 7/10 6/10 7/10 (2023) 35,1 → 32,1
Lekari na 1.000 stanovnika 3/10 3/10 7/10 (2018) 6/9 (2022) 2,9 → 3,1
Pušenje (%) 8/10 (2007) 8/10 (2010) 10/10 (2020) 10/10 (2024) 40,9 → 39,7
Smrtnost u saobraćaju (na 100.000) 3/10 6/10 3/10 — 11,7 → 7,5
  • Očekivano trajanje života poraslo je od 2008. za dve godine, ali sporije nego u regionu, pa je Srbija pala sa 7. na 9. mesto. Od 2019. do 2024. nije raslo (75,9 → 76,0), a u svim ostalim zemljama regiona osim Severne Makedonije jeste. Zaostatak za EU porastao je sa 5,2 na 5,6 godina.
  • Izdvajanja za zdravstvo skoro su se udvostručila, ali su u drugim zemljama rasla brže. Srbija je zato pala sa 4. na 7. mesto.
  • Broj lekara se skoro ne menja, a u svim ostalim zemljama sa podacima raste. Srbija je 2012. bila treća, a 2022. šesta.
  • Udeo pušača se skoro ne menja, dok u ostalim zemljama opada. Od 2020. Srbija ima najveći udeo u regionu. Podaci o pušenju su procene SZO B.
  • Smrtnost odojčadi i smrtnost u saobraćaju pale su za oko trećinu, ali su pale i u drugim zemljama.

Gde Srbija stoji bolje#

  • Incidencija raka je ispod proseka EU: 266,5 prema 281,0 na 100.000. Višu stopu imaju Mađarska, Hrvatska, Slovenija, Crna Gora i Nemačka B.
  • Smrtnost koja se mogla sprečiti prevencijom je u Srbiji 215,6 na 100.000. To je niže nego u Mađarskoj (300,4), Rumuniji (264,0), Hrvatskoj (225,2) i Bugarskoj (220,1), ali više nego u EU (150,9) (Eurostat, 2023) A.
  • Pad smrtnosti. Smrtnost odojčadi pala je od 2008. do 2024. sa 6,7 na 4,6 na 1.000 živorođenih (Eurostat). Smrtnost u saobraćaju pala je od 2008. do 2019. sa 11,7 na 7,5 na 100.000 (Svetska banka) A.
  • Plaćanje iz džepa je niže nego u Albaniji, Severnoj Makedoniji i Bugarskoj A.

Izvori#