Idi na tekst

Životna sredina#

← Naslovna · Poređenja

Ukratko: Srbija je po životnoj sredini pri dnu i regiona i Evrope. Najveće zaostajanje je u prečišćavanju otpadnih voda: samo 15,5% stanovništva priključeno je na postrojenje sa bar sekundarnim prečišćavanjem, prema 81,1% u EU. Srbija ima i najveći udeo uglja u proizvodnji struje u poređenju (58,9%). Vazduh je zagađeniji nego u EU, ali čistiji nego u Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji. Od 2008. Srbija napreduje u zagađenju vazduha, prečišćavanju voda i udelu uglja, ali ne brže od regiona, pa je ostala pri dnu.

Izloženost česticama PM2.5 A#

Prosečna koncentracija sitnih čestica PM2.5 kojoj je stanovništvo izloženo, ponderisana brojem stanovnika. Manje je bolje. Preporuka Svetske zdravstvene organizacije je 5 µg/m³. Među 12 zemalja i prosekom EU, Srbija ima četvrti najzagađeniji vazduh (Svetska banka, 2023). Evropska agencija za životnu sredinu daje Srbiji sličnu vrednost, 19,1 µg/m³. Više o vazduhu na stranici Urbanizam i vazduh.

µg/m³
  1. Bosna i Hercegovina26,1
  2. Severna Makedonija21,8
  3. Bugarska19,7
  4. Srbija19,3
  5. Crna Gora18,5
  6. Rumunija16,0
  7. Hrvatska15,8
  8. Albanija15,5
  9. Mađarska13,7
  10. Slovenija12,6
  11. EU11,0
  12. Austrija10,0
  13. Nemačka8,8

Prevremene smrti od PM2.5 B#

Broj smrti koje se pripisuju dugotrajnoj izloženosti česticama PM2.5 iznad preporuke SZO, na 100.000 stanovnika starijih od 30 godina. Manje je bolje. Srbija ima četvrtu najvišu stopu od 12 zemalja (EEA, 2023). Stopa je u Srbiji od 2005. pala za 50,2%, sa 377,8 na 188,3. To je procenjenih 8.735 smrti u 2023. godini. EEA ne objavljuje stopu za prosek EU kao broj. Na grafikonu EEA prosek EU stoji između Austrije i Slovenije.

na 100.000
  1. Severna Makedonija222,2
  2. Bosna i Hercegovina199,0
  3. Albanija196,1
  4. Srbija188,3
  5. Bugarska143,8
  6. Crna Gora141,8
  7. Rumunija108,4
  8. Hrvatska107,3
  9. Mađarska102,0
  10. Slovenija69,6
  11. Austrija41,8
  12. Nemačka37,1

Prečišćavanje otpadnih voda A#

Udeo stanovništva priključenog na postrojenje koje otpadnu vodu prečišćava bar sekundarnim (biološkim) postupkom. Više je bolje. Srbija je na 9. mestu od 10 zemalja, ispred samo Albanije (Eurostat, 2024). Podaci su za 2024, osim za Nemačku (2022) i Bosnu i Hercegovinu (2019). Za Crnu Goru i Severnu Makedoniju podataka nema.

% stanovništva
  1. Austrija99,2
  2. Nemačka97,1
  3. Mađarska84,5
  4. EU81,1
  5. Slovenija72,4
  6. Bugarska67,5
  7. Rumunija55,5
  8. Hrvatska36,5
  9. Bosna i Hercegovina29,6
  10. Srbija15,5
  11. Albanija12,6

Bezbedno upravljana pijaća voda A#

Udeo stanovništva koji koristi pijaću vodu iz izvora koji je u kući ili dvorištu, dostupan kada je potreban i bez zagađenja. Više je bolje. Srbija je na 11. mestu od 12 zemalja, sa 75,0% (Svetska banka / SZO i UNICEF, 2024). Za prosek EU podatak nije objavljen.

% stanovništva
  1. Mađarska100,0
  2. Nemačka99,9
  3. Slovenija99,6
  4. Austrija98,9
  5. Bugarska96,2
  6. Hrvatska87,3
  7. Bosna i Hercegovina86,4
  8. Crna Gora85,5
  9. Rumunija82,2
  10. Severna Makedonija80,8
  11. Srbija75,0
  12. Albanija70,8

Reciklaža komunalnog otpada A#

Udeo komunalnog otpada koji se reciklira ili priprema za ponovnu upotrebu. Više je bolje. Srbija je na 8. mestu od 12 zemalja, sa 15,2%, prema 47,9% u EU (Eurostat, 2023). Severna Makedonija prijavljuje nultu stopu.

% otpada
  1. Nemačka68,7
  2. Austrija62,8
  3. Slovenija59,8
  4. EU47,9
  5. Hrvatska36,0
  6. Mađarska33,4
  7. Albanija18,8
  8. Bugarska16,7
  9. Srbija15,2
  10. Rumunija12,4
  11. Crna Gora3,7
  12. Bosna i Hercegovina1,0
  13. Severna Makedonija0,0

Komunalni otpad odložen na deponije A#

Količina komunalnog otpada odložena na deponije ili na drugi način, u kilogramima po stanovniku. Manje je bolje. Srbija je druga po količini od 12 zemalja, posle Crne Gore. Odlaže 372 kg po stanovniku, više od tri puta više od proseka EU (Eurostat, 2023). Podaci su za 2023, osim za EU (2024), jer podatak EU za 2023. nije objavljen.

kg po stanovniku
  1. Crna Gora536
  2. Srbija372
  3. Severna Makedonija340
  4. Bosna i Hercegovina264
  5. Hrvatska246
  6. Albanija234
  7. Mađarska233
  8. Rumunija231
  9. Bugarska217
  10. EU110
  11. Slovenija49
  12. Austrija14
  13. Nemačka6

Udeo uglja u proizvodnji struje A#

Udeo električne energije proizvedene iz uglja. Manje je bolje za vazduh i klimu. Srbija ima najveći udeo od 12 zemalja: 58,9% (Svetska banka / IEA, 2023). Za Albaniju podatak za 2023. nije objavljen.

% proizvodnje
  1. Srbija58,9
  2. Bosna i Hercegovina56,4
  3. Severna Makedonija40,2
  4. Crna Gora39,1
  5. Bugarska29,1
  6. Nemačka26,4
  7. Slovenija19,8
  8. Rumunija14,0
  9. EU12,6
  10. Hrvatska7,6
  11. Mađarska7,1
  12. Austrija2,6

Emisije CO2 po stanovniku B#

Emisije ugljen-dioksida iz fosilnih goriva i industrije, u tonama po stanovniku. Manje je bolje. Srbija je druga od 12 zemalja, posle Nemačke, sa 6,2 tone prema 5,4 u EU (Global Carbon Project preko Our World in Data, 2024). Svetska banka za Srbiju ne objavljuje ovaj podatak.

tona po stanovniku
  1. Nemačka6,8
  2. Srbija6,2
  3. Austrija6,2
  4. Bosna i Hercegovina6,1
  5. Slovenija6,0
  6. EU5,4
  7. Hrvatska4,8
  8. Bugarska4,7
  9. Mađarska4,1
  10. Crna Gora3,7
  11. Severna Makedonija3,6
  12. Rumunija3,6
  13. Albanija1,6

Indeks ekološkog učinka (EPI) B#

Zbirni indeks Univerziteta Jejl koji ocenjuje zdravlje ljudi, stanje ekosistema i ublažavanje klimatskih promena, na skali od 0 do 100. Više je bolje. Srbija je na 11. mestu od 12 zemalja, a na 69. mestu od 177 u svetu (Yale EPI, 2026). Za EU kao celinu indeks se ne računa. U podoblasti kvaliteta vazduha Srbija je na 117. mestu. Od zemalja iz poređenja lošije je rangirana samo Bosna i Hercegovina (137).

poeni
  1. Nemačka69,9
  2. Austrija66,8
  3. Slovenija65,0
  4. Bugarska59,8
  5. Mađarska54,8
  6. Rumunija53,9
  7. Hrvatska52,8
  8. Albanija49,2
  9. Crna Gora46,4
  10. Severna Makedonija46,2
  11. Srbija44,9
  12. Bosna i Hercegovina42,9

Kretanje od 2008. A#

Tabela prikazuje mesto Srbije među deset zemalja regiona, bez Austrije i Nemačke. Mesto 1 je najbolje, a uz mesto stoji broj zemalja koje imaju podatak. Ako zemlja nema podatak za neku godinu, uzeta je vrednost iz jedne ili dve godine ranije. Poslednja kolona prikazuje vrednost za Srbiju u prvoj i poslednjoj godini.

Pokazatelj 2008 2012 2019 Poslednja godina Srbija
Izloženost PM2.5 (µg/m³) 7/10 7/10 7/10 7/10 (2023) 24,5 → 19,3
Prečišćavanje otpadnih voda (%) 5/5 6/6 7/7 6/7 (2024) 7,2 → 15,4
Ugalj u proizvodnji struje (%) 9/10 9/10 10/10 10/10 (2023) 71,4 → 58,9
  • Zagađenje vazduha opalo je za petinu, slično kao u ostatku regiona, pa je mesto Srbije isto od 2008.
  • Prečišćavanje otpadnih voda se udvostručilo, ali je i dalje na drugom najnižem nivou u regionu, posle Albanije.
  • Udeo uglja pao je sa 71% na 59%. U zemljama regiona medijan je za to vreme pao sa 43% na 29%, pa Srbija od 2019. ima najveći udeo.
  • Reciklaža se ne može pratiti kroz vreme: u podacima za Srbiju stopa skače sa 0,2% (2019) na 15,4% (2020), što ukazuje na promenu u načinu merenja.

Gde Srbija stoji bolje#

  • Količina komunalnog otpada je ispod proseka EU: 467 kg po stanovniku, prema 511 u EU 2023. Austrija, Nemačka, Slovenija i Crna Gora proizvode više otpada po stanovniku (Eurostat, 2023) A.
  • Smrtnost od zagađenog vazduha opada. Stopa prevremenih smrti od PM2.5 pala je za polovinu između 2005. i 2023. Stopa je niža nego u Severnoj Makedoniji, Bosni i Hercegovini i Albaniji B.
  • Vazduh je čistiji nego u delu regiona. Izloženost česticama PM2.5 niža je nego u Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji i Bugarskoj A.
  • Reciklaža je bolja nego u Rumuniji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji A.
  • Ublažavanje klimatskih promena: u ovoj podoblasti EPI-ja Srbija je 38. u svetu, ispred Hrvatske (49), Bosne i Hercegovine (46), Severne Makedonije (39) i Crne Gore (61) B.

Izvori#