Idi na tekst

Životni standard#

← Naslovna · Poređenja

Ukratko: Srbija je po životnom standardu iza svih članica EU iz regiona, a ispred Severne Makedonije, Bosne i Hercegovine i Albanije. Stvarna potrošnja po stanovniku iznosi 56% proseka EU, a cene su 61% proseka EU, više nego u Rumuniji i Bugarskoj. Prosečna neto zarada (934 evra u 2025) niža je nego u svim članicama EU iz regiona i u Crnoj Gori. Od 2012. realno je porasla za 54%, sporije nego u Bugarskoj, Rumuniji i Mađarskoj. Nejednakost dohotka je druga najveća u grupi (Gini 32,0). Od 2008. Srbija se približava proseku EU, ali sporije od većine regiona, pa je ostala na istom mestu. Stopa siromaštva ili socijalne isključenosti (23,2%) je iznad proseka EU, ali niža nego u Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Albaniji.

BDP po stanovniku A#

Pokazatelj meri koliko zemlja proizvede po stanovniku, uz uračunate razlike u cenama (standard kupovne moći, PPS). Srbija je na 9. mestu od 12 zemalja, sa polovinom proseka EU (Eurostat, 2024).

EU = 100
  1. Austrija116
  2. Nemačka115
  3. EU100
  4. Slovenija91
  5. Rumunija78
  6. Hrvatska77
  7. Mađarska77
  8. Bugarska66
  9. Crna Gora54
  10. Srbija51
  11. Severna Makedonija42
  12. Albanija37
  13. Bosna i Hercegovina35

Stvarna individualna potrošnja po stanovniku A#

Pokazatelj meri robu i usluge koje ljudi stvarno koriste, uključujući školstvo i zdravstvo koje plaća država. Zato materijalni položaj domaćinstava pokazuje bolje od BDP-a. Srbija je na 9. mestu od 12 zemalja, iza Crne Gore i Mađarske (Eurostat, 2024).

EU = 100
  1. Nemačka118
  2. Austrija112
  3. EU100
  4. Rumunija88
  5. Slovenija85
  6. Hrvatska78
  7. Bugarska74
  8. Mađarska72
  9. Crna Gora68
  10. Srbija56
  11. Severna Makedonija49
  12. Bosna i Hercegovina41
  13. Albanija41

Nivo cena A#

Indeks pokazuje koliko košta ista korpa robe i usluga za potrošnju domaćinstava u odnosu na prosek EU. Srbija je 7. najskuplja od 12 zemalja. Cene su u Srbiji više nego u Rumuniji, Bugarskoj i Crnoj Gori, iako je potrošnja po stanovniku u tim zemljama veća (Eurostat, 2024).

EU = 100
  1. Austrija119,7
  2. Nemačka109,1
  3. EU100
  4. Slovenija91
  5. Hrvatska73,3
  6. Mađarska68,3
  7. Albanija62,9
  8. Srbija61,4
  9. Bosna i Hercegovina59,7
  10. Crna Gora57,9
  11. Rumunija57,4
  12. Bugarska56,9
  13. Severna Makedonija49,6

Medijalni dohodak domaćinstva A#

Medijalni ekvivalentni neto dohodak je godišnji dohodak po članu domaćinstva: polovina stanovništva ima manje od tog iznosa, a polovina više. Iskazan je u PPS, pa uzima u obzir razlike u cenama. Srbija je na 8. mestu od 11 zemalja, sa 51% proseka EU. U evrima medijalni dohodak u Srbiji iznosi 7.802 godišnje (Eurostat, 2025). Podaci za Crnu Goru i Severnu Makedoniju su iz 2024, a za Albaniju iz 2023. Za Bosnu i Hercegovinu Eurostat nema podatke.

PPS godišnje
  1. Austrija32.385
  2. Nemačka26.594
  3. EU22.638
  4. Slovenija22.635
  5. Hrvatska19.745
  6. Bugarska14.843
  7. Rumunija12.861
  8. Mađarska11.958
  9. Srbija11.570
  10. Crna Gora10.293
  11. Severna Makedonija9.356
  12. Albanija6.174

Prosečna bruto zarada A#

Anketa o strukturi zarada meri prosečnu mesečnu bruto zaradu u firmama sa 10 i više zaposlenih, bez državne uprave. To je jedini izvor koji isto meri zarade u Srbiji i u EU. Srbija je na 9. mestu od 11 zemalja, sa 32% proseka EU (Eurostat, 2022). U PPS Srbija je na 8. mestu, ispred Severne Makedonije, Bugarske i Albanije. Za Crnu Goru anketa nema podatke.

evra mesečno
  1. Nemačka3.652
  2. Austrija3.415
  3. EU2.868
  4. Slovenija2.077
  5. Hrvatska1.397
  6. Rumunija1.259
  7. Mađarska1.220
  8. Bosna i Hercegovina987
  9. Bugarska933
  10. Srbija928
  11. Severna Makedonija807
  12. Albanija595

Prosečna neto zarada od 2008. A#

Tabela prikazuje prosečnu mesečnu neto zaradu za celu godinu, prema podacima nacionalnih zavoda za statistiku. Iznosi su preračunati u evre po prosečnom godišnjem kursu. Srbija je 2008. bila na 5. mestu od 8 zemalja, 2012. na 6. mestu od 9, 2019. na 8. i 2025. na 7. mestu. Rumunija i Bugarska su posle 2012. prestigle Srbiju. Bosna i Hercegovina je 2019. bila ispred Srbije, a 2025. iza nje. Među članicama EU iz regiona i Crnom Gorom, Srbija je 2025. poslednja. U Srbiji je prosečna neto zarada 2025. iznosila 109.462 dinara (RZS).

Zemlja 2008 2012 2019 2025
Slovenija 900 991 1.134 1.602
Hrvatska 717 728 870 1.449
Mađarska 486 498 752 1.216
Rumunija 355 338 629 1.044
Bugarska (procena) 218 293 503 1.033
Crna Gora 416 487 515 1.012
Srbija 402 366 466 934
Bosna i Hercegovina 385 422 471 803
Severna Makedonija nije uporedivo 340 410 734

Od 2008. do 2012. zarada u Srbiji pala je u evrima sa 402 na 366, iako je realno porasla za 2%. Razlog je kurs: dinar je u tom periodu izgubio 28% vrednosti prema evru, a od 2014. je stabilan. Zato poređenje u evrima od 2012. ide u prilog Srbiji.

Realni rast je rast zarade u domaćoj valuti umanjen za rast potrošačkih cena. Cene su u Srbiji od 2012. do 2025. porasle za 76%, kao u Mađarskoj (77%) i više nego u ostalim zemljama (Eurostat).

Zemlja 2008–2012 2012–2019 2019–2025 2012–2025 2008–2025
Bugarska (procena) 20% 67% 51% 153% 204%
Rumunija −6% 76% 19% 110% 97%
Mađarska −1% 52% 24% 90% 87%
Srbija 2% 11% 39% 54% 58%
Bosna i Hercegovina 2% 12% 32% 48% 51%
Hrvatska −3% 14% 26% 44% 40%
Crna Gora 5% −3% 47% 42% 49%
Severna Makedonija nije uporedivo 11% 27% 41% nije uporedivo
Slovenija 2% 7% 11% 19% 22%

Rast zarada u Srbiji nije bio ravnomeran. Od 2012. do 2019. zarade su realno porasle za 11%, a u Rumuniji, Bugarskoj i Mađarskoj za 52 do 76%. Od 2019. do 2025. porasle su za 39%, treće najviše u regionu, posle Bugarske i Crne Gore. I od 2008. i od 2012. Srbija je po realnom rastu na 4. mestu, iza Bugarske, Rumunije i Mađarske. Izbor početne godine zato ne menja zaključak.

Zemlje ne mere zarade na isti način, pa su razlike od nekoliko procenata nepouzdane:

  • Srbija je promenila obuhvat 2009, a 2018. je prešla na podatke Poreske uprave. Stariji podaci nisu preračunati, pa je realni rast zvanični indeks RZS-a, ulančan po godinama.
  • Mađarska od 2019. objavljuje neto zaradu sa poreskim olakšicama i za sve poslodavce. Tabela koristi uporedivu seriju: bez olakšica, za poslodavce sa 5 i više zaposlenih. Iznos za 2025. izračunat je iz bruto zarade, a za 2008. potiče iz ranije klasifikacije delatnosti.
  • Crna Gora je 2022. smanjila doprinose ("Evropa sad"). Zbog toga je neto zarada skočila za trećinu, a bruto zarada je porasla za 11%.
  • Bugarska ne objavljuje neto zaradu. Neto iznos je procenjen iz prosečne bruto zarade, umanjene za doprinose i porez koje plaća zaposleni.
  • Hrvatska i Slovenija su promenile izvor podataka 2016, odnosno 2023. Razlika između starog i novog izvora, oko 2%, uračunata je u realni rast.
  • Severna Makedonija: zarada u seriji MAKSTAT-a skače za 24% između decembra 2008. i januara 2009, pa 2008. nije uporediva sa kasnijim godinama.
  • Albanija nema uporedivu prosečnu zaradu pre 2014. i ne objavljuje neto zaradu. Procenjena neto zarada za 2025. iznosi 692 evra, manje nego u Srbiji (INSTAT).

Iznosi u evrima ne uzimaju u obzir razlike u cenama. Nivo cena u Srbiji je viši nego u Rumuniji, Bugarskoj i Crnoj Gori, pa bi razlika prema tim zemljama u PPS bila još veća.

Minimalna zarada A#

Tabela prikazuje zakonsku minimalnu mesečnu zaradu u bruto iznosu, u drugoj polovini 2026. Srbija je na 6. mestu od 10 zemalja (Eurostat, 2026). Austrija nema zakonsku minimalnu zaradu, a za Bosnu i Hercegovinu i prosek EU Eurostat nema podatke. U PPS Srbija je takođe šesta.

evra mesečno
  1. Nemačka2.343
  2. Slovenija1.482
  3. Hrvatska1.050
  4. Mađarska906
  5. Rumunija825
  6. Srbija743
  7. Crna Gora670
  8. Severna Makedonija624
  9. Bugarska620
  10. Albanija531

Rizik od siromaštva ili socijalne isključenosti A#

Stopa obuhvata ljude koji ispunjavaju bar jedan od tri uslova: imaju nizak dohodak, žive u teškoj materijalnoj i socijalnoj deprivaciji ili žive u domaćinstvu u kome odrasli skoro ne rade. Srbija ima šestu najvišu stopu od 11 zemalja: višu od proseka EU, a nižu od Rumunije, Bugarske, Crne Gore, Severne Makedonije i Albanije (Eurostat, 2025). Podaci za Crnu Goru i Severnu Makedoniju su iz 2024, a za Albaniju iz 2023.

%
  1. Albanija42,1
  2. Crna Gora29,1
  3. Bugarska29
  4. Rumunija27,4
  5. Severna Makedonija27,1
  6. Srbija23,2
  7. Nemačka21,2
  8. EU20,9
  9. Hrvatska20,7
  10. Mađarska19,5
  11. Austrija18,6
  12. Slovenija15,5

Stopa rizika od siromaštva A#

Stopa pokazuje udeo ljudi čiji je dohodak niži od 60% medijalnog dohotka u sopstvenoj zemlji. Ona meri relativno siromaštvo, odnosno razlike unutar zemlje, a ne nivo bogatstva. Srbija ima četvrtu najvišu stopu od 11 zemalja (Eurostat, 2025). Podaci za Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Albaniju su iz 2024.

%
  1. Severna Makedonija21,9
  2. Bugarska21,2
  3. Crna Gora19,7
  4. Srbija19,6
  5. Hrvatska19,5
  6. Albanija19,2
  7. Rumunija18,4
  8. EU16,3
  9. Nemačka16,1
  10. Austrija15,9
  11. Slovenija14,3
  12. Mađarska14

Teška materijalna i socijalna deprivacija A#

Stopa pokazuje udeo ljudi koji ne mogu da priušte bar 7 od 13 osnovnih stvari, na primer grejanje, neočekivani trošak ili nedelju odmora. Srbija ima šestu najvišu stopu od 11 zemalja, višu od proseka EU (6,3%) (Eurostat, 2025). Podaci za Crnu Goru i Severnu Makedoniju su iz 2024, a za Albaniju iz 2023.

%
  1. Albanija34,8
  2. Rumunija16,8
  3. Bugarska15
  4. Severna Makedonija11,6
  5. Crna Gora11
  6. Srbija9
  7. Mađarska8,5
  8. EU6,3
  9. Nemačka5,6
  10. Austrija2,9
  11. Hrvatska2
  12. Slovenija1,9

Nejednakost dohotka: Gini koeficijent A#

Gini koeficijent meri koliko je dohodak nejednako raspoređen: 0 znači da svi imaju isto, a 100 da jedna osoba ima sve. Srbija ima drugu najveću nejednakost od 11 zemalja, posle Bugarske (Eurostat, 2025). Podaci za Crnu Goru i Severnu Makedoniju su iz 2024, a za Albaniju iz 2023.

indeks
  1. Bugarska37,7
  2. Srbija32
  3. Crna Gora31,6
  4. Albanija30,2
  5. Nemačka30,1
  6. Mađarska29,5
  7. EU29,2
  8. Severna Makedonija29,2
  9. Hrvatska28,5
  10. Austrija27,4
  11. Rumunija27,3
  12. Slovenija24,6

Nejednakost dohotka: odnos S80/S20 A#

Odnos pokazuje koliko puta je ukupan dohodak najbogatijih 20% stanovnika veći od dohotka najsiromašnijih 20%. U Srbiji je 5,5 puta veći. Srbija je treća od 11 zemalja, posle Bugarske i Crne Gore (Eurostat, 2025). Podaci za Crnu Goru i Severnu Makedoniju su iz 2024, a za Albaniju iz 2023.

puta
  1. Bugarska6,94
  2. Crna Gora5,75
  3. Srbija5,53
  4. Severna Makedonija5,18
  5. Albanija4,9
  6. Hrvatska4,78
  7. Nemačka4,68
  8. Mađarska4,68
  9. EU4,62
  10. Rumunija4,37
  11. Austrija4,25
  12. Slovenija3,55

Kretanje od 2008. A#

Tabela prikazuje mesto Srbije među deset zemalja regiona, bez Austrije i Nemačke. Mesto 1 je najbolje, a uz mesto stoji broj zemalja koje imaju podatak. Ako zemlja nema podatak za neku godinu, uzeta je vrednost iz jedne ili dve godine ranije. Poslednja kolona prikazuje vrednost za Srbiju u prvoj i poslednjoj godini.

Pokazatelj 2008 2012 2019 Poslednja godina Srbija
BDP po stanovniku (PPS, EU = 100) 7/10 6/10 7/10 7/10 (2024) 40 → 51
Stvarna potrošnja po stanovniku (PPS, EU = 100) 6/10 7/10 7/10 7/10 (2024) 47 → 56
Medijalni dohodak (PPS) — 6/8 (2013) 7/9 6/9 (2025) 4.772 → 11.570
Rizik od siromaštva ili isključenosti (%) — 4/8 (2015) 4/9 4/9 (2025) 41,0 → 23,2
Teška deprivacija (%) — 4/8 (2015) 4/9 4/9 (2025) 25,1 → 9,0
Gini koeficijent — 7/7 (2014) 5/9 8/9 (2025) 38,3 → 32,0
Odnos S80/S20 — 8/8 (2013) 6/9 7/9 (2025) 8,59 → 5,53
  • BDP i potrošnja po stanovniku u Srbiji se približavaju proseku EU, ali sporije nego u većini regiona, pa je Srbija od 2008. na istom mestu. Zaostatak za medijanom regiona kod potrošnje porastao je sa 4 poena (2008) na 14 poena (2024). Od 2012. do 2019. potrošnja se nije približila proseku EU (50 → 49), a od 2019. do 2024. porasla je sa 49 na 56.
  • Siromaštvo, deprivacija i nejednakost znatno su opali. Opali su i u drugim zemljama, pa se mesto Srbije malo promenilo.
  • Nivo cena rastao je brže od potrošnje. Srbija je 2012. bila treća najjeftinija zemlja regiona, a 2024. šesta (Eurostat).

Gde Srbija stoji bolje#

  • Približavanje EU. BDP po stanovniku u PPS porastao je sa 41% proseka EU (2014) na 51% (2024). To je brže nego u Bosni i Hercegovini (sa 30 na 35), Severnoj Makedoniji (sa 39 na 42), Albaniji (sa 30 na 37) i Mađarskoj (sa 69 na 77). Crna Gora (sa 41 na 54), Hrvatska, Bugarska i Rumunija rasle su brže (Eurostat). A
  • Manje siromaštva i oskudice. Stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti pala je sa 41% (2015) na 23,2% (2025). Teška materijalna i socijalna deprivacija pala je sa 25,1% na 9% (Eurostat). Obe stope su niže nego u Rumuniji, Bugarskoj, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Albaniji. A
  • Manja nejednakost nego ranije. Gini koeficijent pao je sa 40 (2015) na 32 (2025) (Eurostat). Nejednakost je i dalje iznad proseka EU. A
  • Rast dohotka. Medijalni dohodak u PPS porastao je sa 8.971 (2024) na 11.570 (2025), pa je Srbija blizu Mađarske (11.958). Rast od 29% za jednu godinu neobično je velik: od 2019. do 2024. dohodak je rastao 5 do 16% godišnje. I u evrima je rast sličan, sa 6.073 na 7.802 evra. Eurostat ne navodi promenu metodologije (Eurostat). A
  • Realni rast zarada. Od 2012. do 2025. prosečna neto zarada u Srbiji realno je porasla za 54%. To je brže nego u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Severnoj Makedoniji i Sloveniji. Od 2019. do 2025. realno je porasla za 39%, treće najviše u regionu. A
  • Minimalna zarada. Sa 743 evra bruto, minimalna zarada u Srbiji veća je nego u Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Bugarskoj i Albaniji (Eurostat, 2026). A

Ostali podaci koji idu u prilog vlasti nalaze se na stranici Protivargumenti.

Izvori#