Idi na tekst

Društvo i demografija#

← Naslovna · Poređenja

Ukratko: Srbija od 2011. do 2025. ima 9,5% manje stanovnika. Broj ljudi rođenih u Srbiji koji žive u inostranstvu porastao je od 2010. do 2024. za 55%, više nego u bilo kojoj drugoj zemlji iz poređenja. Po zaposlenosti, obrazovanju i položaju mladih Srbija je ispod proseka EU i ispod većine članica EU iz regiona, ali ispred Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije. Stopa fertiliteta je viša od proseka EU, a stopa ubistava je 2024. bila niža nego u Nemačkoj i Austriji. Od 2012. tržište rada se popravilo brže nego u ostatku regiona, a pad broja stanovnika se ubrzao.

Promena broja stanovnika 2011–2025 A#

Pokazatelj meri koliko se broj stanovnika promenio od 2011. do 2025, u procentima. Viša vrednost je bolja. Srbija je izgubila 9,5% stanovnika i nalazi se na 9. mestu od 12 zemalja. Broj stanovnika pao je sa 7.236.519 na 6.549.143, a podaci ne obuhvataju Kosovo (Svetska banka, 2025).

Promena, %
  1. Austrija9,7
  2. Nemačka4,0
  3. Slovenija3,8
  4. EU2,2
  5. Crna Gora0,4
  6. Mađarska-4,6
  7. Rumunija-5,6
  8. Severna Makedonija-6,0
  9. Hrvatska-9,4
  10. Srbija-9,5
  11. Bugarska-12,5
  12. Bosna i Hercegovina-16,1
  13. Albanija-19,1

Iseljenici u odnosu na broj stanovnika A#

Pokazatelj poredi broj ljudi rođenih u zemlji koji žive u inostranstvu sa brojem stanovnika zemlje. Niža vrednost je bolja. Po proceni UN, u inostranstvu je 2024. živelo 963.307 ljudi rođenih u Srbiji, što je 14,3 na 100 stanovnika Srbije. Srbija je na 7. mestu od 12 zemalja, gledano od najvećeg iseljavanja. Prosek EU nije prikazan, jer UN za EU ne objavljuje ovaj podatak (UN DESA, 2024).

Iseljenici na 100 stanovnika
  1. Bosna i Hercegovina50,8
  2. Albanija43,6
  3. Severna Makedonija29,3
  4. Rumunija24,1
  5. Hrvatska21,3
  6. Bugarska18,5
  7. Srbija14,3
  8. Crna Gora14,2
  9. Mađarska5,6
  10. Nemačka5,1
  11. Austrija4,7
  12. Slovenija3,7

Rast broja iseljenika 2010–2024 A#

Pokazatelj meri za koliko procenata je porastao broj ljudi rođenih u zemlji koji žive u inostranstvu. Niža vrednost je bolja. Broj iseljenika iz Srbije porastao je sa 620.292 u 2010. na 963.307 u 2024. To je najveći rast od 12 zemalja (UN DESA, 2024).

Rast, %
  1. Srbija55,3
  2. Rumunija53,8
  3. Mađarska42,4
  4. Bugarska35,2
  5. Albanija26,4
  6. Severna Makedonija24,2
  7. Bosna i Hercegovina8,6
  8. Austrija5,3
  9. Nemačka0,9
  10. Hrvatska-2,5
  11. Crna Gora-10,2
  12. Slovenija-13,9

Stopa fertiliteta A#

Stopa fertiliteta je prosečan broj dece koji bi žena rodila tokom života. Za održavanje broja stanovnika bez migracija potrebno je oko 2,1. Srbija je 2024. imala 1,64. To je 3. mesto od 11 zemalja, zajedno sa Albanijom, i više od proseka EU (1,34). Podatak za Bosnu i Hercegovinu ne postoji (Eurostat, 2024).

Deca po ženi
  1. Crna Gora1,75
  2. Bugarska1,72
  3. Srbija1,64
  4. Albanija1,64
  5. Slovenija1,52
  6. Hrvatska1,46
  7. Severna Makedonija1,44
  8. Mađarska1,41
  9. Rumunija1,39
  10. Nemačka1,36
  11. EU1,34
  12. Austrija1,31

PISA 2025: matematika A#

PISA meri znanje petnaestogodišnjaka. Viši rezultat je bolji. Srbija je u matematici imala 417 poena, 46 manje od proseka zemalja OECD-a (463). To je 8. mesto od 11 zemalja: ispred Crne Gore, Bugarske i Severne Makedonije, a iza Albanije i Rumunije. U odnosu na PISA 2022. Srbija je izgubila 23 poena, a prosek OECD-a 9. Bosna i Hercegovina nije učestvovala u PISA 2025. Za Albaniju OECD upozorava da uzorak nije ispunio sve standarde, pa njen rezultat treba uzeti s rezervom. OECD ne objavljuje prosek EU, pa je prikazan prosek OECD-a (OECD, 2026).

Poeni
  1. Austrija477
  2. Nemačka464
  3. OECD463
  4. Slovenija460
  5. Mađarska459
  6. Hrvatska455
  7. Albanija433
  8. Rumunija419
  9. Srbija417
  10. Crna Gora411
  11. Bugarska405
  12. Severna Makedonija380

PISA 2025: čitanje A#

Srbija je u čitanju imala 415 poena, 46 manje od proseka OECD-a (461). To je 7. mesto od 11 zemalja. U odnosu na PISA 2022. Srbija je izgubila 26 poena, a prosek OECD-a 14. U prirodnim naukama, glavnoj oblasti ovog ciklusa, Srbija je imala 429 poena, prema 482 u proseku OECD-a (OECD, 2026).

Poeni
  1. Austrija467
  2. Nemačka465
  3. OECD461
  4. Hrvatska453
  5. Mađarska452
  6. Slovenija445
  7. Crna Gora418
  8. Srbija415
  9. Rumunija413
  10. Albanija408
  11. Bugarska387
  12. Severna Makedonija357

Mladi koji ne rade i ne školuju se (NEET) A#

Pokazatelj meri udeo mladih od 15 do 29 godina koji nisu zaposleni i nisu u obrazovanju ili obuci. Niža vrednost je bolja. U Srbiji je 2025. takvih bilo 15,1%, prema 11,0% u EU. Srbija je na 7. mestu od 10 zemalja, gledano od najnižeg udela. Za Crnu Goru i Albaniju podatak ne postoji (Eurostat, 2025).

Udeo, %
  1. Severna Makedonija23,4
  2. Bosna i Hercegovina20,0
  3. Rumunija19,2
  4. Srbija15,1
  5. Bugarska13,8
  6. EU11,0
  7. Hrvatska10,8
  8. Mađarska10,6
  9. Austrija10,3
  10. Nemačka9,5
  11. Slovenija7,6

Stopa zaposlenosti 20–64 A#

Pokazatelj meri udeo zaposlenih među ljudima od 20 do 64 godine. Viša vrednost je bolja. Srbija je 2025. imala 71,6%, prema 76,1% u EU. To je 7. mesto od 10 zemalja. Za Crnu Goru i Albaniju podatak ne postoji (Eurostat, 2025).

Zaposleni, %
  1. Nemačka81,1
  2. Mađarska81,1
  3. Slovenija78,3
  4. Austrija77,6
  5. Bugarska77,0
  6. EU76,1
  7. Hrvatska74,4
  8. Srbija71,6
  9. Rumunija69,0
  10. Severna Makedonija63,7
  11. Bosna i Hercegovina59,5

Nezaposlenost mladih 15–24 A#

Pokazatelj meri udeo nezaposlenih među mladima od 15 do 24 godine koji rade ili traže posao. Niža vrednost je bolja. Srbija je 2025. imala 23,4%, prema 15,2% u EU. To je 7. mesto od 10 zemalja, gledano od najniže nezaposlenosti. Za Crnu Goru i Albaniju podatak ne postoji (Eurostat, 2025).

Nezaposleni, %
  1. Bosna i Hercegovina32,5
  2. Severna Makedonija29,4
  3. Rumunija26,1
  4. Srbija23,4
  5. Hrvatska18,3
  6. EU15,2
  7. Mađarska13,9
  8. Bugarska13,1
  9. Slovenija12,1
  10. Austrija11,5
  11. Nemačka7,1

Stopa ubistava A#

Pokazatelj meri broj namernih ubistava koje je zabeležila policija, na 100.000 stanovnika. Niža vrednost je bolja. Srbija je 2024. imala 0,82, manje od Nemačke i Austrije. To je 4. mesto od 10 zemalja, gledano od najniže stope. U 2023. stopa u Srbiji bila je 1,17. Eurostat ne objavljuje prosek EU, a za Bosnu i Hercegovinu i Albaniju nema podatka za 2024 (Eurostat, 2024).

Ubistva na 100.000
  1. Crna Gora1,92
  2. Bugarska1,23
  3. Severna Makedonija1,10
  4. Hrvatska1,01
  5. Austrija0,85
  6. Nemačka0,83
  7. Srbija0,82
  8. Rumunija0,79
  9. Slovenija0,71
  10. Mađarska0,69

Poverenje u institucije i korupcija#

Pokazatelji korupcije, slobode medija i demokratije nalaze se na stranici Međunarodne ocene.

Kretanje od 2008. A#

Tabela prikazuje mesto Srbije među deset zemalja regiona, bez Austrije i Nemačke. Mesto 1 je najbolje, a uz mesto stoji broj zemalja koje imaju podatak. Ako zemlja nema podatak za neku godinu, uzeta je vrednost iz jedne ili dve godine ranije. Poslednja kolona prikazuje vrednost za Srbiju u prvoj i poslednjoj godini.

Pokazatelj 2008 2012 2019 Poslednja godina Srbija
Stopa fertiliteta 8/9 8/9 7/9 3/9 (2024) 1,40 → 1,64
Stopa zaposlenosti 20–64 (%) 6/7 (2010) 8/8 6/8 ⅝ (2025) 51,8 → 71,6
Nezaposlenost mladih 15–24 (%) 6/7 (2010) ⅞ ⅞ ⅝ (2025) 48,4 → 23,4
NEET 15–29 (%) 6/7 (2010) ⅞ 6/8 ⅝ (2025) 24,8 → 15,1
Stopa ubistava (na 100.000) 6/10 5/10 5/9 4/9 (2024) 1,74 → 0,82
  • Tržište rada se od 2012. popravilo više nego u bilo kojoj drugoj zemlji sa podacima. Stopa zaposlenosti porasla je za 23,7 procentnih poena, a nezaposlenost mladih pala je za 29,8 poena. Broj zaposlenih od 20 do 64 godine porastao je sa 2,14 na 2,70 miliona, pa rast stope nije samo posledica pada broja stanovnika. Srbija je ipak i dalje u donjoj polovini regiona.
  • Fertilitet je porastao sa 1,45 (2012) na 1,64 (2024), a u većini zemalja regiona je opao. Srbija je zato sa 8. došla na 3. mesto.
  • Broj stanovnika opadao je i pre 2012, ali sve brže: za 2,0% od 2008. do 2012, za 3,6% od 2012. do 2019. i za 5,2% od 2019. do 2024. (Svetska banka).

Gde Srbija stoji bolje#

  • Fertilitet: stopa od 1,64 deteta po ženi (2024) viša je od proseka EU (1,34) i od svih članica EU iz poređenja osim Bugarske. Stopa u Srbiji raste od 2021, kada je bila 1,52. A
  • Bezbednost: stopa ubistava od 0,82 na 100.000 (2024) niža je nego u Nemačkoj (0,83), Austriji (0,85) i Hrvatskoj (1,01). Stopa se iz godine u godinu menja: 2023. bila je 1,17, viša nego u svim članicama EU iz poređenja. A
  • Zaposlenost raste: stopa zaposlenosti 20–64 porasla je sa 47,9% u 2012. na 71,6% u 2025. To je najveći rast u regionu. Srbija je prestigla Rumuniju (69,0%). A
  • Škola i posao u odnosu na deo regiona: na PISA testu 2025. Srbija je u matematici i čitanju bila bolja od Bugarske i Severne Makedonije. U čitanju je bila bolja i od Rumunije i Albanije, a u matematici od Crne Gore. Udeo NEET mladih i nezaposlenost mladih niži su nego u Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji i Rumuniji. A
  • Iseljavanje u odnosu na susede: na 100 stanovnika Srbija ima manje iseljenika (14,3) nego Hrvatska, Bugarska, Rumunija, Severna Makedonija, Albanija i Bosna i Hercegovina. A

Izvori#